gh

Rustične vanilice

Nema tu puno šta ni da se kaže, osim da će me njihov miris zauvek vraćati u babinu sobu za slavu, u kojoj je hladni vazduh bio prožet prhkom notom slatkih zalogaja. Ukusom me vraćaju u jedno poznojesenje jutro, dok sanjivim koracima gazim opalo lišće duž kišom umivene Gospodar Jovanove ulice. Pamtim tu glad i danas, godinama kasnije. Ulazim u malenu piljaru i pogledom vrebam čime bih mogla umiriti gladnu mi aždaju.

Vanilice, one male, prhke, naizgled sasvim obične poslastice, koje u sebi kriju čitav jedan svet uspomena.

Još jednom prilikom okusila sam njima slične, nastale pod vrednim rukama modla180c. Pravila ih je i mama, po tradicionalnom receptu, ali upravo je ta rustika ono što mi je ostalo urezano u nepce. Ta pomalo gruba, neuglancana tekstura, daleko od savršeno oblikovanih, nežnih vanilica, imala je neki svoj šarm. I ukus koji se, očigledno, ne zaboravlja tako lako. I da se razumemo, nemam ja apsolutno ništa protiv tradicionalnog načina pripreme. Naprotiv! Ali ovoga puta rešila sam da se okušam u rekreiranju uspomena.

gh

gh

POTREBNO JE OD SASTOJAKA

• 250 g masti
• 120 g prah šećera
• 150 g belog brašna tip 400
• 350 g graham brašna (integralno brašno)
• 80 g mlevenog pečenog lešnika
• 1 vanilin šećer
• 2 žumanca
• 4-5 kašike mleka
• 2 kašike soka od limuna
• rendana korica limuna

+ prah šećer za valjanje i džem za spajanje

gh

gh

NAČIN PRIPREME

Omekšalu na sobnoj temperaturi mast penasto umutiti sa prah šećerom i vanilin šećerom, dodati žumanca i sjediniti mikserom dok se ne dobije penasta tekstura.
Umešati obe vrste brašna i mlevene lešnike, postepeno dodavati mleko (moguće je da zatreba koja kašika više), na kraju dodati sok od limuna i rendanu koricu. Uviti testo u celofan i ostaviti u frižideru oko sat vremena.

Na pobrašnjenoj površini oklagijom razviti testo okvirno oko 5 mm. Ja sam se ovoga puta poigrala dvema veličinama vanilica, većim i manjim, pa sam shodno tome prilagodjavala i debljinu testa. Čašom vaditi kolačiće, a ukoliko želite pravilnije oblikovane krugove, dovoljno je da ih, dok su još položeni na radnoj površini, nekoliko puta blago zavrtite unutar čaše, kao što je prikazano na snimku.

Peći na 170°c oko 8-10 min, dovoljno je da samo ivice potamne.

gh

gh

Potpuno ohladjene keksiće spajati džemom. Ja sam se ovoga puta odlučila za dve varijante, džem od zovinih bobica, koji je već neko vreme stanovnik moje ostave, i onaj od kajsije, kojem se, priznajem, u ovoj kombinaciji ipak najradije vraćam. Ima nešto u toj njegovoj blagoj kiselkastoj noti što tako lepo parira slatkoći prhkog testa, pa se čini kao da su jedno za drugo i stvoreni. Ali, znate kako već ide s ukusima, svako nepce ima svoje miljenike, pa shodno tome izaberite.

Za sam kraj, preostaje još da se vanilice nežno uvaljaju u prah šećer i poslažu na tacnu. A onda, ako nas strpljenje posluži, ostavimo ih da malo odmore, jer vanilice su od onih poslastica koje s vremenom postaju još lepše, mekše i prhkije. Mada, priznajem, kod mene retko koja dočeka taj predah.

gh

gh

I tako sam, godinama kasnije, ponovo pokušala da dozovem onaj ukus iz staklene kutije jedne male piljare u Gospodar Jovanovoj. Ne znam jesam li uspela da ga sasvim verno dočaram, jer sećanja imaju tu nezgodnu naviku da s godinama ponešto ulepšaju, ponešto zaborave, a ponešto sačuvaju toliko živo kao da je bilo juče. Ali znam da me je već prvi zalogaj, makar na trenutak, vratio tamo. U ono poznojesenje jutro, medju mokro lišće, hladan vazduh i izloge kraj kojih sam prolazila, ne sluteći da će mi jedna sasvim obična glad ostati u pamćenju toliko godina. I baš me je to nateralo da se zamislim koliko li samo naizgled nevažnih trenutaka nosimo sa sobom, ne znajući da su se u medjuvremenu pretvorili u uspomene kojima ćemo se jednog dana tako rado vraćati. A ja sam se, eto, jednoj svojoj vratila s oklagijom u rukama, brašnom po kecelji i šećerom u prahu po čitavoj kuhinji.

gh

gh

I neka sam. Vredelo je svakog zrna.

S ljubavlju,

CountessofIvankovac

gh