testo – Countess of Ivankovac

Rustične vanilice

CountessofIvankovac — Fri, 23 Oct 2026 12:19:53 +0000

Rustične vanilice

Nema tu puno šta ni da se kaže, osim da će me njihov miris zauvek vraćati u babinu sobu za slavu, u kojoj je hladni vazduh bio prožet prhkom notom slatkih zalogaja. Ukusom me vraćaju u jedno poznojesenje jutro, dok sanjivim koracima gazim opalo lišće duž kišom umivene Gospodar Jovanove ulice. Pamtim tu glad i danas, godinama kasnije. Ulazim u malenu piljaru i pogledom vrebam čime bih mogla umiriti gladnu mi aždaju.

Vanilice, one male, prhke, naizgled sasvim obične poslastice, koje u sebi kriju čitav jedan svet uspomena.

Još jednom prilikom okusila sam njima slične, nastale pod vrednim rukama modla180c. Pravila ih je i mama, po tradicionalnom receptu, ali upravo je ta rustika ono što mi je ostalo urezano u nepce. Ta pomalo gruba, neuglancana tekstura, daleko od savršeno oblikovanih, nežnih vanilica, imala je neki svoj šarm. I ukus koji se, očigledno, ne zaboravlja tako lako. I da se razumemo, nemam ja apsolutno ništa protiv tradicionalnog načina pripreme. Naprotiv! Ali ovoga puta rešila sam da se okušam u rekreiranju uspomena.

POTREBNO JE OD SASTOJAKA

250 g masti
120 g prah šećera
150 g belog brašna tip 400
350 g graham brašna (integralno brašno)
80 g mlevenog pečenog lešnika
1 vanilin šećer
2 žumanca
4-5 kašike mleka
2 kašike soka od limuna
rendana korica limuna

+ prah šećer za valjanje i džem za spajanje

NAČIN PRIPREME

Omekšalu na sobnoj temperaturi mast penasto umutiti sa prah šećerom i vanilin šećerom, dodati žumanca i sjediniti mikserom dok se ne dobije penasta tekstura.
Umešati obe vrste brašna i mlevene lešnike, postepeno dodavati mleko (moguće je da zatreba koja kašika više), na kraju dodati sok od limuna i rendanu koricu. Uviti testo u celofan i ostaviti u frižideru oko sat vremena.

Na pobrašnjenoj površini oklagijom razviti testo okvirno oko 5 mm. Ja sam se ovoga puta poigrala dvema veličinama vanilica, većim i manjim, pa sam shodno tome prilagodjavala i debljinu testa. Čašom vaditi kolačiće, a ukoliko želite pravilnije oblikovane krugove, dovoljno je da ih, dok su još položeni na radnoj površini, nekoliko puta blago zavrtite unutar čaše, kao što je prikazano na snimku.

Peći na 170°c oko 8-10 min, dovoljno je da samo ivice potamne.

Potpuno ohladjene keksiće spajati džemom. Ja sam se ovoga puta odlučila za dve varijante, džem od zovinih bobica, koji je već neko vreme stanovnik moje ostave, i onaj od kajsije, kojem se, priznajem, u ovoj kombinaciji ipak najradije vraćam. Ima nešto u toj njegovoj blagoj kiselkastoj noti što tako lepo parira slatkoći prhkog testa, pa se čini kao da su jedno za drugo i stvoreni. Ali, znate kako već ide s ukusima, svako nepce ima svoje miljenike, pa shodno tome izaberite.

Za sam kraj, preostaje još da se vanilice nežno uvaljaju u prah šećer i poslažu na tacnu. A onda, ako nas strpljenje posluži, ostavimo ih da malo odmore, jer vanilice su od onih poslastica koje s vremenom postaju još lepše, mekše i prhkije. Mada, priznajem, kod mene retko koja dočeka taj predah.

I tako sam, godinama kasnije, ponovo pokušala da dozovem onaj ukus iz staklene kutije jedne male piljare u Gospodar Jovanovoj. Ne znam jesam li uspela da ga sasvim verno dočaram, jer sećanja imaju tu nezgodnu naviku da s godinama ponešto ulepšaju, ponešto zaborave, a ponešto sačuvaju toliko živo kao da je bilo juče. Ali znam da me je već prvi zalogaj, makar na trenutak, vratio tamo. U ono poznojesenje jutro, medju mokro lišće, hladan vazduh i izloge kraj kojih sam prolazila, ne sluteći da će mi jedna sasvim obična glad ostati u pamćenju toliko godina. I baš me je to nateralo da se zamislim koliko li samo naizgled nevažnih trenutaka nosimo sa sobom, ne znajući da su se u medjuvremenu pretvorili u uspomene kojima ćemo se jednog dana tako rado vraćati. A ja sam se, eto, jednoj svojoj vratila s oklagijom u rukama, brašnom po kecelji i šećerom u prahu po čitavoj kuhinji.

I neka sam. Vredelo je svakog zrna.

S ljubavlju,

CountessofIvankovac

Tagliatelle al basilico

CountessofIvankovac — Wed, 12 Aug 2026 12:16:13 +0000

Tagliatelle al basilico

Ima tih jela koja ne traže mnogo, a zauzmu celu kuću svojim mirisom.

Ovo je začeto u bašti, medju listovima svežeg bosiljka sa kojih se slivala jutarnja, oskudna rosa. Dok sam probirala zrele plodove paradajza, na svaki nesmotren dodir bosiljak bi širio svoj opojni miris, uvlačeći se pod kožu i budeći apetit još pre nego što sam zakoračila u kuhinju. Nepca su istog trenutka poželela da se prepuste tom čudesnom ukusu svežine, nežno obavijenom svilenkastim, tek napravljenim testom.

Ništa drugo ne bi tako zaokružilo tu celinu do tanjira domaćih tagliatella, ručno napravljenih od domaćih jaja, da sve što je počelo u bašti, preko mirisa bosiljka, konačno dobije svoj oblik. Pritom sam nedavno svoju kolekciju kuhinjskih alatki obogatila mašinom za izradu paste, koju sam, da se ne lažemo, dugo priželjkivala. Kad se sve to sabere i pridoda nesnosna vrućina koja hara kroz prozor, rukavi se sami zavrnu, brašno prospe po radnoj površini i priprema može da počne.

Povrh svega navedenog, želja je bila da i same tagliatelle budu zelene dakle, kada je već zelenilo, neka ga bude za ceo paket.

POTREBNO JE OD SASTOJAKA ZA TAGLIATELLE:

200 g brašna tip 500
2 jaja
20-25 g svežeg bosiljka
1 kašičica maslinovog ulja
2 kašike vode

Prvenstveno ćemo pripremtiti bosiljak koji će testu dati finu pastelno zelenu boju i savršenu aromu.

Odvojiti listove bosiljka od stabljika, staviti vodu da provri i pripremiti činiju sa veoma hladnom/ledenom vodom. Listove ubaciti u ključalu vodu na samo 10–15 sekundi, odmah ih izvaditi i prebaciti u ledenu vodu. Potom ih dobro ocediti i rukama istisni višak vode.

Blanširanje pomaže da bosiljak sačuva svoju svežinu i prelepu zelenu boju tokom dalje pripreme, dok će kratko izlaganje toploti biti dovoljno da se oslobode njegova eterična ulja i da zamiriše punim intenzitetom.

PRIPREMA TESTA:

Na radnu površinu prosejati 180 g brašna (20 g ostaviti po strani i po potrebi kasnije dodati), napraviti udubljenje u koje dodajemo prethodno u blenderu umućena jaja sa bosiljkom, maslinovim uljem i prstohvatom soli. Viljuškom zamesiti testo, potom nastaviti izradu rukama uz povremeno dodavanje vode i preostalog brašna.

Tokom mešenja, testo će u početku delovati pomalo grubo i neujednačeno, ali nemojte žuriti sa dodavanjem brašna. Kako ga budete mesili, brašno će postepeno upijati vlagu iz jaja i bosiljka, a masa će se povezivati i postajati sve gladja.

Mesite ga strpljivo, pritiskajući ga donjim delom dlana, pa ga preklopite, okrenite i ponovo pritisnite. Posle nekoliko minuta osetićete kako se njegova tekstura menja, od pomalo mrvičaste i tvrde mase nastaje kompaktno, glatko testo koje postaje sve podatnije pod rukama.

Kod testa za domaću pastu važno je da ne bude meko poput testa za hleb. Treba da pruža blag otpor pod dlanovima, ali da istovremeno bude elastično.. Kada ga pritisnete prstom, trebalo bi da ostane blag trag koji se postepeno vraća. Kada postane glatko, zategnuto i svilenkasto na dodir, oblikujte ga u kuglu. Tada mu je potreban odmor, zamotajte ga i ostavite najmanje 30 minuta. Taj predah je važan koliko i samo mešenje, jer će se gluten opustiti, pa će se testo kasnije mnogo lakše razvijati i prolaziti kroz mašinu za pastu.

U slučaju da pri ruci nemate mašinu za pastu, nemojte da Vas to obeshrabri, onomad pravljeni Tortellini su razvijani oklagijom.

Testo podelite na dva jednaka dela, kako bi vam dalja obrada bila jednostavnija i kako biste lakše dobili ravnomerno tanke trake. Jedan deo ostavite pokriven, dok drugi blago pobrašnite i oklagijom rastanjite na približno 2–3 cm debljine, dovoljno da ga mašina za pastu lakše prihvati i da se ravnomerno razvija kroz valjke.

Pošto mašina za pastu ima sedam nivoa debljine, testo postepeno provlačim kroz valjke, počevši od najdebljeg podešavanja ka sve tanjim, kako bi se lagano i ravnomerno razvijalo.

Nakon svakog prolaska testo blago pobrašnim po potrebi i nastavljam na sledećem, tanjem nivou. Na ovaj način se testo postepeno stanjuje, postaje glatko i svileno, a pritom zadržava svoju strukturu i elastičnost. Na kraju ga razvijem do željene, najtanje debljine, spremno za sečenje u taljatele.

Istovremeno na ringlu stavljam šerpu sa dobro posoljenom vodom da se zagreje do ključanja.

Kao poslednji korak, istanjeno testo provučemo kroz valjak za rezanje i prepustimo se onom posebnom malom užitku, posmatranju kako se široka, svilena traka testa pred našim očima pretvara u pravilne, nežne trakice tagliatella. To je možda i najlepši trenutak čitavog procesa jedna po jedna trakica klizi iz mašine, slaže se preko druge i polako ispunjava radnu površinu, A tada već znate da je sav trud vredeo.

Za one koji se odluče da poslednji deo postupka završe ručno, uz pomoć oklagije, istanjeno testo najpre obilno pospite brašnom kako se slojevi ne bi slepili. Zatim ga pažljivo urolajte u nežnu rolnicu, poput kiflice. Oštrim nožem odredite željenu širinu trakica i secite ravnomernim pokretima.

Kada ih potom nežno razmotate, pred vama će se pojaviti čitave male trake domaće paste, spremne za kuvanje i uživanje.

U ključalu, dobro posoljenu vodu pažljivo dodajte pripremljene tagliatelle. Kuvajte ih oko 8–10 minuta, odnosno dok ne postanu nežne, ali i dalje dovoljno čvrste pod zubima. Vreme kuvanja može neznatno varirati u zavisnosti od debljine testa, zato je najbolje da jednu trakicu probate pred sam kraj kuvanja.

Na kraju svega, preostaje ono najlepše – serviranje, a tu ću maštu prepustiti vama. Svako će ove domaće tagliatelle upotpuniti prema sopstvenom ukusu.

Moja želja, pak, bila je sasvim jednostavna: slaninica, hrskavo propržena u tiganju, kojoj sam dodala tek skuvanu pastu, pa sve zajedno nežno promešala da se ukusi sjedine. Povrh svega, sveže mleveni biber, kašika maslinovog ulja i tek trunku soli.

Jednostavno, mirisno i baš po mom ukusu.

S ljubavlju,

CountessofIvankovac

Gomboce Crna šljiva i Zlatni limun

CountessofIvankovac — Tue, 04 Aug 2026 13:28:11 +0000

Gomboce, poznate i kao knedle sa šljivama, vezuju se za kuhinje srednje Evrope, a njihova tradicija naročito je snažna u Vojvodini, Hrvatskoj, Madjarskoj, Sloveniji, kao i delovima Češke, Slovačke i Austrije. U Madjarskoj su poznate kao szilvás gombóc, dok se u nemačkom govornom području mogu sresti pod nazivima poput Zwetschkenknödel. Iako se recepti razlikuju od kraja do kraja, ideja ostaje ista mekano krompirno testo obavija sočnu šljivu, stvarajući jednostavan, ali raskošan zalogaj.

Za mene, gomboce nisu samo recept iz starih kuvara. One su mali gastronomski put kroz vreme, od panonskih kuhinja i vojvodjanskih domaćinstava do savremenog stola na kojem tradicionalno jelo može dobiti sasvim novo ruho.

Jer, ponekad je upravo najlepše kada tradiciji dozvolimo da otputuje malo dalje od svog rodnog kraja, uzimajući u obzir da se u krajevima gde sam ja odrasla Gomboce i nisu previše puta našle na trpezi, odlučila sam da susret starog panonskog recepta i malog gastronomskog putovanja, poslužim na sopstveni način.

Tako su nastale moje Gomboce „Crna Šljiva i Zlatni Limun“

Najpre dolazi meko, nežno testo, gotovo baršunasto pod viljuškom. Zatim sir , blag i kremast, koji zaokružuje ukus i daje mu onu finu, mlečnu punoću. A onda se pojavi orah, sa svojom toplom, zemljastom aromom i diskretnom hrskavošću, sve skupa prožeto tamnom, sočnom i intenzivnom šljivom, sa onom posebnom slatkoćom koja je mnogo dublja od obične šećerne slasti. Ona gomboci daje karakter.

Potrebno je za pripremu testa:

500 g krompira
1 jaje
150-200 g brašna

Za valjanje gomboca je još potrebno 150 g prezli, 50 g putera, 1 kašika kristal šećera.

Potrebno je za pripremu nadeva:

200 g mladog neutralnog sira (ili rikote)
80 g mlevenog oraha
60 g seckanih suvih šljiva
20 g kandiranog seckanog limuna (ili rendana korica)
30 g prah šećera
1 vanilin šećer
prstohvat soli

Način pripreme:

Oprani krompir izbockati viljuškom i skuvati neoljušten u blago posoljenoj vodi. Radi bržeg kuvanja birajte manje krompire. Skuvani krompir ocediti, na kratko prohladiti i oguliti koru zatim presom za pire izgnječiti (odstraniti sve gromuljice u slučaju da ih ima).

Dodati jaje, rukama umešati uz postepeno dodavanje brašna. Testo će biti mekano ali se neće lepiti za ruke jer, predugo mešenje nije preporučljivo kako gomboce ne bi bile žilave, dovoljno je samo da se svi sastojci spoje. Na pobrašnjenoj površini izručiti testo, razviti oklagijom na debljinu od 1,5 cm, seći na kocke.

Priprema fila je jednostavna i brza, sir pomešati sa prah i vanilin šećerom, dodati mlevene orahe i naseckane suve šljive, prstohvat soli i sitno nasečen kandrani limun ili rendanu koricu limuna.

Na sredinu svake kocke naneti po kašičicu nadeva, spojiti ivice tako da se formira vrećica i rukama oblikovati lopticu. Najvažnije od svega je naravno da se nadev dobro ušuška u testo kako ne bi procureo tokom kuvanja.

U skoro proključaloj vodi spuštati jednu po jednu gombocu i kuvati dok ne isplivaju na površinu, to je znak da su gotove i spremne za sledeći korak.

Na posletku da pripremimo i završni sloj u koji će se gomboce obući, zlatno runo od prethodno otopljenog putera u tiganju na blagoj vatri, potom dodatih prezli sa jednom kašikom šećera. Sve skupa blago uprženo dok se ne dobije fina zlatna boja.

Tople gomboce valjati u prezle, ohladiti i servirati.

S ljubavlju,

CountessofIvankovac

Jednostavna domaća Focaccia

CountessofIvankovac — Tue, 04 Aug 2026 10:00:55 +0000

Kad Gospodja nešto poželi, Gospodja to i napravi.

Javila mi se neumoljiva želja za tek ispečenim sa hrskavom koricom vazdušastim hlebom, a gde bi to sve bolje stalo no u italijansku Focaccia. Naime, nije želja bila isključivo za hlebom, no izmedju hleba par šnita tanano sečene mortadele, pa red sočnog paradajza iz bašte, pa prstohvat krupne soli, pa par listića tek ubranog bosiljka i naravno nekog kremastog namaza.

U italijanskoj kuhinji neizmerno cenim jednostavnost pripreme, obilje svežih sastojaka i, iznad svega, ono najvažnije – strpljenje. Focaccia je možda jedan od najlepših primera te filozofije. Naizgled jednostavan hleb od brašna, vode, kvasca, maslinovog ulja i soli, koji uz malo pažnje postaje vazdušast, mekan i mirisan, sa zlatnom, hrskavom koricom. Njene karakteristične rupice pune se maslinovim uljem, pa se u svakom zalogaju krije komad mediterana.

I baš zato focaccia nije recept koji treba požurivati. Testu treba dati vremena da naraste, da se razvije i postane ono što želimo, lagano i puno mehurića. A kada iz rerne zamiriše, strpljenje se pokaže kao itekako vredno.

Šta zna želja šta je nemoguće, s toga ZAMESIMO!

Potrebno je od sastojaka:

500 g brašna (tip 500)
400 ml mlake vode (80% hidratacija)
10 g soli
5 g suvog kvasca ili 15 g svežeg
20 ml extra devičanskog ulja
za posipanje, krupna morska so

Potrebno je od sastojaka za sendvič:

200 g Mortadele
100 g sira
par lista svežeg bosiljka
paradajz

Način pripreme:

Zamesiti testo i ostaviti da odmori pokriveno celofanom sat do sat i po vremena, potom premesiti vlažnim rukama, ne previše agresivno već laganim odizanjem testa iz posude i preklapanjem, vratit na odmaranje još pola sata. Pre stavljanja u pleh na kratko iznova premesiti vlažnim rukama u preklope.
U dobro nauljen veći pleh maslinovim uljem preručiti testo i dlanovima razvući do ivica, prstima probadati testo do dna tako da se formiraju vazdušni džepovi, pokretima valjane relax masaže. U udubljennja naliti ulje i posuti krupnom morskom solju.
Rernu zagrejati na 250°c i peći dok korica ne porumeni.
Nakon što je izvadjena iz rerne premazati je tananim slojem ulja.

U blender sjedniti sir i bosiljak, potom iseći hleb na željeni oblik i naneti namaz, poredjati na tanko sečene kolutove paradajza, zatim šnite mortadele, po želji list bosiljka i preklopiti.

Sesti i u slasti jesti.

S ljubavlju,

CountessofIvankovac

Sočni crumble sa kajsijama

CountessofIvankovac — Mon, 03 Aug 2026 13:11:47 +0000

Nakon džema, slatkog i kompota, red je da ovogodišnjim kajsijama odamo počast i u obliku slasnog kolača. Moj apetit diktira tempo, a letnje temperature nalažu da to bude nešto brzinski, sočno i neodoljivo mrvičasto. Upravo zato izbor je pao na crumble, jednostavan desert koji spaja sočne kajsije i hrskavi, puterasti posip, ne oduzima previše vremena, a ni ne traži previše sastojaka pritom nudi sve ono što izistinski sladokusci obožavaju.

uz kuglu sladoleda od vanile ili neki drugi kremasti dodatak, dobićete letnji desert kojem je teško odoleti.

Da ne dužimo previše, usput će vam se sve samo kazati.

Potrebno je od sastojaka:

Za posip:

180 g brašna
100 g putera
80 g šećera
šaka jezgra kajsija ili kakvog drugog orašastog voća

Za fil:

700-800 g kajsija
2 kašike šećera
1 vanilin šećer
1 kašika limunovog soka
strugana korica od pola limuna

Način pripreme:

Hladan puter naseći na kocke, dodati brašno, šećer, na krupno naseckana jezgra kajsija, potom medju prstima trljati dok se ne formiraju mrve, nemojte klasično mesiti testo već probudite dete u sebi i dozvolite mu da se poigra
Polovine kajsije naslagati u vatrostalni sud za pečenje, posuti ih vanilin šećerom i kristal šećerom, zaliti sokom od limuna i pridružiti nastruganu koricu limuna.
Posuti mrve preko kajsija, razbacajte ih tako da čitava površina bude pokrivena ali nemojte se brinuti jesu li sve mrve iste veličine i estetski prihvatljive jer, ovaj kolač to ne iziskuje, pecite na 180°c oko 45min dok korica ne dobije zlaćanu boju.

Detaljnu pripremu korak po korak možete pogledati u videu ispod.

Po vadjenju iz rerne na kratko prohladite kolač, kašikom zgrabite koliko vam duša ište i servirajte porcije sa dobranom kuglom sladoleda od vanile, zavalite se udobno i osmotrite kako se sladoled sliva kroz mrvičaste pukotine hrleći ka sočnim blago karamelizovanim kajsijama, čik probajte da odolite.

S ljubavlju,

CountessofIvankovac

Hleb sa mekinjama

CountessofIvankovac — Thu, 02 Jul 2026 11:35:19 +0000

Nabasala sam na Goricu u špajzu.

čelična crvena dama obmotana crnim emajlom rodjena još u doba bivše Jugoslavije. Predugo već sedi sama na prašnjavoj polici, a meni je baš potrebna šerpa njenih dimenzija, da mi odglumi onu livenu koja je sada aktuelna da se u njoj ispeče hleb sa par kocki leda.

Domaći hleb obožavam, ništa me ne vrati u detinjstvo kao miris tek ispečenog testa i hrskave korice, mater je imala običaj da ga peče svakog jutra, po ustajanju bi zamesila punu vanglu, ostavljala da naraste potom oblikovala kolačiće i redjala u pobrašnjen pleh. za posebnu notu ukusa bio je zadužen čuveni Smederevac u čijoj rerni bi nastajala magija omiljene mi zlatne korice.

Kad god mi se ukaže prilika potrudim se da iznova doživim te male ali značajne trenutke radosti iz detinjstva – dakle umesim hleb, a ovaj je da me kalorijska savest manje grize sa mekinjama i ovsenim brašnom u kombinaciji sa pšeničnim.

Od sastojaka je potrebno:

250 g pšeničnog brašna tip 500
250 g ovsenog brašna
50 g pšeničnih mekinja
380-400 ml mlake vode
20 g svežeg kvasca ili 7 gr suvog
2 kašičice soli
1 kašičica šećera
2 kašike ulja

Način pripreme:

Mlaku vodu, šećer i kvasac razmutiti i ostaviti desetak minuta da se aktivira.
U veću posudu pomešati sva brašna. mekinje i so.
Dodati aktivirani kvasac i ulje u brašno.
Mesiti rukama 10-15 minuta dok se ne dobije glatko i elastično testo (zbog mekinja će biti mekano i blago lepljivo, ali nemojte dodavati još brašna, mekinje će upiti svu vodu tokom odmaranja testa).
Pokriti testo krpom i ostaviti na toplom mestu dok se ne udvostruči, oko 60-90 minuta.
Nakon što je testo naraslo, nakratko ga premesiti na pobrašnjenoj površini.
Preručiti u sud obložen papirom za pečenje i ostaviti da naraste još nekih 30-45 minuta.
Po želji četkicom premazati tanani sloj vode, posuti brašnom i zaseći blago nožem.
Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 220 °C prvih 15 minuta, potom smanjiti temperaturu na 190 °C i dopeći još 25-30 minuta.

Ako volite hrskavu koricu, a znam da volite, u rernu dodajte posudu sa vrelom vodom tokom prvih 15 minuta pečenja, potom je izvadite iz rerne. Nakon završetka pečenja hleb obmotajte čistom krpom (gornju stranu ostavite izvan krpe) i pustite da se ohladi, tako će sredina zadržati mekoću, a korica će biti tanka i hrskava.

S ljubavlju,

CountessofIvankovac

Kikiriki pogačice

CountessofIvankovac — Mon, 29 Jun 2026 11:46:18 +0000

Bože, setih se materinih pogačica sa čvarcima, u nedoba.

Ležim na ćebetu, iznad mene se nadvila vita topola kroz čije se krošnje oblaci nekud žure. Iz pletene kotarice vire raznorazne djakonije u zoru za poneti na njivu spremljene. Nije još vreme ručka, obaveštava odzvanjanje motika i šuštanje kukuruza. Šušnjarim medju krpama, viljuškama i noževima, a na dnu leže još uvek tople pogačice sa čvarcima.

Jedna, za drugom, trećom su se nizale, ne pamtim da mi se išta sladje u životu toliko smučilo, al’ šta znam ja kad je dosta.

Čvaraka nemam, razvrćem se po kući, čežnja za ukusom iz minuta u minut se množi. Otvaram kredenac sa namirnicama, a iz njega u mene pilji kesa sa kikirikijem.

Pa da, ti ćeš biti savršena zamena!

Potrebno je od sastojaka za testo:

500 g brašna tip-500
7 g suvog kvasca / (20 gr svežeg)
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
1 jaje + žumanac za premaz
250 ml mlakog mleka
50 g omekšale svinjske masti

Potrebni sastojci za laminiranje:

400 g sitnog sira
150 g masti
300 g kikirikija
soli po ukusu

Način pripreme:

Prosejati 500 g brašna.
7 g kvasca razmutiti u 250 ml mlakog mleka sa 1 kašičicom šećera.
Napraviti gnezdo u brašnu, potom dodati aktivirani kvasac, 1 kašičicu soli, 1 jaje i 50 g omekšale masti.
Rukama umesiti glatko testo, pokriti krpom i ostaviti na toplom mestu da naraste.
Nadošlo testo premesiti, zatim razviti oklagijom u pravougaonik.
Polovinu kikirikija samleti, ostatak usitniti na krupnije komade, ostaviti jedan deo po strani za posipanje odozgo pre pečenja.
Mast umutiti blago žicom dodati sitan sir i kikiriki, sve skupa sjediniti.
Naneti 1/3 smese ravnomerno rasporedjenu preko testa, zatim preklopiti stranici ka sredini (pismo), ostaviti testo da odmori petnaestak minuta u frižideru.
Razviti testo ponovo u pravougaonik, naneti preostalu polovinu premaza, ponoviti preklapanje i odmaranje. Ponoviti postupak još jednom (dakle sve ukupno 3 puta).
Nakon poslednjeg preklapanja, premaza i odmaranja, razviti testo na željenu debljinu, čašom vaditi pogačice.
Premazati ih umućenim žumancetom, posuti kikirikijem i peći na 180/190°c oko 20 minuta, dok ne porumene.

Šta sa ostacima kada se sve pogačice oblikuju?

Pa, poslužiće kao idealni mali zalogajčići za uz dobar film ili seriju u kombinaciji sa hladnim pivom, preručite ih u pleh i ispecite baš takve kakvi jesu.

Pogačice su savršene čak i za sutradan, potrebno je samo da ih odložite u dobro zatvorenu kutiju kako se ne bi isušile na vazduhu.

S ljubavlju,

CountessofIvankovac